Na maksimirskom stadionu 20. listopada održala se utakmica hrvatskoga Dinama i Olympiakosa. Ovaj nogometni susret bio je važan za moju sestru Mariju koja je imala čast na zeleni travnjak izvesti igrača Olympiakosa Ideya Browna. Susret sam pratio s tribina, ponosan na sestru, ali i sretan što sam se našao na velikom stadionu u živoj atmosferi utakmice. Ja sam tada osvojio utješnu nagradu, nogometnu loptu Champions League. Ipak, sanjao sam  o tome da i ja, poput Marije, za uspomenu dobijem dres UEFA-e. Volim nogomet, pratim sve utakmice, Marija i ja pohađamo Univerzalnu sportsku školu u OŠ I. G.  Gornje Bazje, a i volio bih u budućnost postati profesionalni nogometaš. Nasreću, san mi se ostvario te sam i ja izašao na nogometni teren, noseći željeni dres na Maksimiru. Nekoliko zanimljivih sati dijelio sam svlačionicu s najboljim nogometnim asovima današnjice: igračem Bayerna Manuelom Neuerom, Dinamovim trenerom Zoranom Mamićem te kapetanom Dinamove ekipe Domagojem Antolićem, kojega sam ujedno i izveo na stadion. Pun ponosa, držeći Domagoja za ruku, izašao sam na teren. Čuvši posljednje stihove himne, otrčao sam s terena. Pridružio sam se mami na tribinama. Unatoč hladnoći i kiši, žestoko sam navijao do samog kraja. Sestra me gledala na televiziji.
Budući da sada imamo dva dresa i UEFA-inu loptu, naša obitelj već je prava mala UEFA-ina momčad.                                                                                                                     

Tekst: Ivan Iličić, 3. a